Psalms 38

1Gospode! nemoj me karati u gnjevu svojem, niti me nakaziti u jarosti svojoj. 2Jer strijele tvoje ustrijeliše me, i ruka me tvoja tišti.

3Nema zdrava mjesta na tijelu mojem od gnjeva tvojega; nema mira u kostima mojim od grijeha mojega. 4Jer bezakonja moja izađoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.

5Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mojega. 6Zgrčio sam se i pogurio veoma, vas dan idem sjetan;

7Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdrava mjesta na tijelu mojem. 8Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca svojega.

9Gospode! pred tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od tebe sakriveno. 10Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid očiju mojijeh, ni njega mi nema.

11Drugovi moji i prijatelji moji videći rane moje otstupiše, daleko stoje bližnji moji. 12Koji traže dušu moju namještaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po vas dan misle o prijevari.

13A ja kao gluh ne čujem i kao nijem koji ne otvora usta svojijeh. 14Ja sam kao čovjek koji ne čuje ili nema u ustima svojim pravdanja.

15Jer tebe, Gospode, čekam, ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj! 16Jer rekoh: da mi se ne svete, i da se ne razmeću nada mnom, kad se spotakne noga moja.

17Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom. 18Priznajem krivicu svoju, i tužim radi grijeha svojega.

19Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi. 20Koji mi vraćaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.

21Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! nemoj se udaljiti od mene. Pohitaj u pomoć meni, Gospode, spasitelju moj!

22